…ukradeno…ali pomaze, nema sta…

”Ako možeš da sačuvaš glavu kada svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to;

ako možeš da veruješ sebi kada svi u tebe sumnjaju i čak pridodaješ njihovim sumnjama;

ako možeš da čekaš, a da ti čekanje ne dosadi;

ako i onda kada si prevaren, ti ne lažeš, i kada si omrznut, ti ne mrziš, i da , pored toga, ne izgledaš ni predobar ni premudar;

ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom;

ako možeš da razmišljaš, a da ti maštanje ne bude cilj;

ako možeš da se suočiš i sa uspehom i sa neuspehom, a da te dve varalice smatraš kao da su potpuno iste;

ako možeš da podneseš kada čuješ da su istinu izvrgnuli nitkovi, da bi napravili zamku za budale, i posmatraš propast svega onoga čemu si posvetio ceo život, te da pogrbljen i sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš;

ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš i baciš na kocku i
izgubiš, i opet počneš ispočetka, a da nikad ne izustiš reč o tom svom gubitku;

ako možeš da prisiliš srce, nerve i mišiće da te služe, iako ih više nemaš, i tako izdržiš kada u tebi nema ničega osim volje, koja ti dovikuje:”Istraj”!

ako možeš da razgovaraš sa najnižima i da sačuvaš svoje dostojanstvo ili da šetaš sa kraljevima, a da ne izgubiš razumevanje za obične ljude;

ako ni neprijatelj, ni prijatelj ne mogu da te uvrede;

ako te svi cijene, ali ne previše;

ako možeš da ispuniš jedan nezaboravan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi, tvoja je zemlja i sve što je na njoj, i još više,
BIt ĆEŠ ČOVEK, SINE MOJ!”

Rudyard Kilping

_preozbiljna ili ne…boli me briga sto netko misli…I bee what I am…not solitary man!!!